Рударски факултет Приједор , University of Banja Luka, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina
Рударски институт Приједор, Prijedor, Bosnia Herzegovina
У овом раду је дат примјер изналажења могућности даљње експлоатације на неком руднику у ситуацији када се у центру експлоатационог поља пронађу природна добра која држава жели да заштити. Примјер методологије ријешавања овакве ситуације је дат на каменолому „Љубачево“ код Бањалуке. Неопходно да се при пројектовању бушачко-минерских радова у даљем раду каменолома изврши анализа досадашњих параметара те, на основу захтјева максимално могуће заштите, дефинишу услови минирања у најужим зонама објекта пећине, индустријских и стамбених објеката због превенције могућих оштећења објеката те врши континуалан мониторинг извођења ових радова. Анализом резултата мониторинга ефеката минирања - сеизмичких мјерења на каменолому „Љубачево“, бушачко-минерски параметри и дозвољене количине експлозива при једновременом паљењу се дефинишу у односу на све критеријуме - сигурносне зоне у односу на сеизмичке ефекте, зоне у односу на разбацивање летећих комада стијена, зоне у односу на дејство ваздушног удара, зоне у односу на дејство вибрација насталих минирањем на људе.
This is an open access article distributed under the Creative Commons Attribution License which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original work is properly cited.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.