Prilikom istraživanja ruderalne vegetacije Pala izdvojena je zajednica Onopordetum acanthii Br.-Bl. 1926. U radu je prikazan floristički sastav, ekološke i fitogeografske karakteristike ove asocijacije. Floristički sastav navedene fitocenoze čine 94 vrste od kojih edifikatorska vrsta Onopordum acanthium ostvaruje najveći stepen prisutnosti (V) i pokrovnost (2150). Analizom areal spektra zajednice utvrđena je dominacija vrsta širokih areala iz evroazijske grupe flornih elemenata, a od životnih formi hemikriptofita. Pri izgradnji zajednice u ekološkom pogledu dominiraju submezofite, neutrofilne, mezotrofne, mezotermne vrste i vrste koje se razvijaju u uslovima polusjenke i pune dnevne svjetlosti.
Beck G. Flora Bosne, Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. I dio, Zemaljska štamparija, Sarajevo. 1903.
3.
Beck G. Flora Bosnae, Hercegovinae et regionis Novipazar. II dio, Državna štamparija u Sarajevu, Beograd-Sarajevo. 1927.
4.
Braun-Blanquet J. Plant sociology -The study of plant communities. Hefner Publisching Company, New York. 1965.
5.
Јосифовић M. Флора Србије. 1-9, САНУ, Београд, 1970 – 77.
6.
Javorka S, Csapody V. Iconographie der Florae des Südöstlichen Mitteleuropa. Akademija Kiado, Budapest. 1975.
7.
Jovanović S, Janković MM, Stevanović V. Uloga i značaj ruderalne flore i vegetacije u ekosistemima gradskih i industrijskih naselja. Ekologija i geografija u rešavanju problema životne sredine, Posebna izdanja. 1990. p. 136–9.
8.
Kojić M, Popović R, Karadžić B. Vaskularne biljke Srbije kao indikatori staništa. Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“ Institut za biološko istraživanje „Siniša Stanković“, Beograd. 1997.
9.
Lakušić R, Pavlović D, Abadžić S, Grgić P. Prodromus biljnih zajednica Bosne i Hercegovine. Godišnjak Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu. 1978. p. 1–87.
10.
Матвејева J. Рудералната вегетација на СР Mакедонија. Македонска академија на науките и уметности. Оделение за биолошки и медицински науки. 1982. p. 1–70.
11.
Oberdorfer E. Pflanzensoziologische Exursionsflora für Deutschland und angrenzedne Gbiete. Eugen Ulmer Verlag, Stuttgart. 2001.
12.
Petronić S. Floristička diferencijacija tercijarnih ekosistema planine Jahorine. Magistarski rad, PMF Univerziteta u Sarajevu. 2000.
13.
Petronić S. Ruderalna flora i vegetacija područja Pala. Doktorska disertacija, PMF Univerziteta u Banja Luci. 2006.
14.
Topalić-Trivunović Lj. Ruderalna flora i vegetacija područja Banja Luke. Doktorska disertacija, PMF Univerziteta u Banja Luci. 2006.
15.
Šainović B. Ekološko-fitocenološka analiza ruderalne vegetacije okoline Novog Sada. Magistarski rad, PMF Univerziteta u Beogradu. 1968.
Citation
Copyright
This is an open access article distributed under the Creative Commons Attribution License which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original work is properly cited.
The statements, opinions and data contained in the journal are solely those of the individual authors and contributors and not of the publisher and the editor(s). We stay neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affiliations.
